Патриотска мисија СПД „Јединства“

Године 1869. у августу, заведена је регрутација, упркос дате царске ријечи приликом окупације Боке да се то неће радити. Након што је цар Фрањо Јосиф одбио молбу бокељских главара да се не регрутује локално становништво и послао у Боку јаку војску, 25.септембра се дигоше на устанак прво Кривошијани, Леденичани, Ришњани, Оравчани, а затим и Грбљани, Маине, Браићи и Побори. 3.1.1870. године склопљен је Кнезлачки мир – „Јединство“ је пало у немилост полиције, ухапшено је неколико чланова, а најтеже су прошли предсједник Ристо М. Суботић, који је и умро у затвору од претрпљених мука, и пјесник Ристо С. Милић, члан Друштва који је морао напустити Котор због великог србовања и отићи у Одесу, а касније у Београд. Друштво је изразило солидарност са страдалима одустајући од забава и своју дјелатност свело је на молитве за спас и покој душа погинулих устаника.

Друштво иницира и ради на преносу костију Стефана М. Љубише из Беча у Будву од 1878. до 1885. године.

Године 1889. Друштво свечано је прослављена петстота годишњица Косовске битке;

Неки чланови Друштва се придружују црногорској и српској војсци у Балканским, ослободилачким ратовима (1912 – 1913). Забрањен им је био повратак у Аустрију, и у Боку су се вратили тек са ослободиоцима 1918. године.

Најтежи дани СПД „Јединство“ наступају послије Другог свјетског рата. 1946. године је онемогућено јавно манифестовање изван зидина цркве.

Због НАТО агресије Друштво није обиљежило стошездесетогодишњицу рада и обстојања.