О друштву

БИОГРАФИЈА СРПСКОГ ПЈЕВАЧКОГ ДРУШТВА „ЈЕДИНСТВО” (1839) У КОТОРУ

Српско пјевачко друштво „Јединство” званично је основано 1839. године, мада је забиљежено да је група которских пјевача организовано испратила до вјечне куће Светог Петра Цетињског (у октобру 1830), односно да се дјеловало и десетак година прије званичне регистрације.

„Чланом Српског пјевачког друштва „Јединство“ може постати сваки поштени и родољубиви грађанин” (извод из првих Правила Друштва).

Слава Друштва је Свети Сава. Застава је српска тробојка, са знаком Друштва златне боје у средини – лик Светог Саве и текст „Српско пјевачко друштво ЈЕДИНСТВО у Котору 1839.”

Слоган Друштва је: „Пјесмом срцу – срцем роду !”

„Химну Српског пјевачког друштва „Јединства“ у Котору поводом прославе педесетогодишњега друштвенога опстанка 1889.” спјевао је прот. Јован Сундечић, а компоновао Дионисије Пл. Сарно Сан Ђорђо. Основни циљ Друштва је бављење културним и просвјетним радом, а нарочито црквеним, умјетничким и народним пјевањем и на тај начин чување и његовање традиција и националног јединства. Друштво располаже богатом нототеком.

Друштво је из патриотских разлога обустављало рад за вријеме свјетских ратова, а 1952. административном игром није му дозвољена пререгистрација. Иако је Друштво послије рата дјеловало као Мјешовити хор цркве Светог Николе (једини храм у Црној Гори у коме никада није престало богослужење), прави садржаји СПД „Јединство” враћају се тек на Цвијети 1994. реактивирањем рада и формалном регистрацијом. Друштво је обуставило рад и за вријеме НАТО агресије на нашу Отаџбину 1999, тако да није прослављена јубиларна 160-годишњица. 

Покровитељи прослава Друштва били су Њ. Вл. Краљ Александар (1929), Њ. Вл. Краљ Петар II (1940) и Његова Светост Патријарх српски  г. Павле (1994).

Друштво су одликовали: Краљ Александар Орденом Светог Саве V реда (1921) и Орденом Светог Саве III реда (1930), Краљ Петар II Орденом Светог Саве III реда (1940), Свети архијерејски сабор СПЦ Орденом Светог Саве II реда (1989), док су плакете дали Јужнословенски певачки савез (1939) и Прво београдско певачко друштво, као братско друштво, (1897. и 1927).

Од обнављања рада, поред редовног учешћа на богослужењима и концертима у Котору, Друштво је имало више успјешних турнеја у Земљи и иностранству, од којих су најупамћеније по Њемачкој (1999). и Аустрији и Мађарској (Сент Андреја) 2004. године.

Учествовали смо у новембру 1995. на прослави 150-годишњице Саборног храма у Београду и обишли фрушкогорске манастире („Српску свету гору“), гдје смо пјевали на Литургији у Манастиру Јазак. У октобру 2002. године пјевали смо на прослави 750-годишњице Манастира Морача.

На 16. Југословенским хорским свечаностима (ЈХС) у Нишу (1996) хор је награђен “за најбољу интерпретацију музике старог мајстора” (Orlando di Lasso: Super flumina Babylonis). На 17. ЈХС у Нишу (1998) хор је награђен „за аутентично извођење српске духовне музике према хиландарском запису, успешну интерпретацију дела из најстарије епохе српске духовне музике и негован хорски звук”, а на 18. ЈХС у Нишу (2000) „за најбољу интерпретацију музике старог мајстора” (Orlando di Lasso: Bonjur mon coeur). За наступ под називом „Богородицу и Мајку Свјетлости у пјесмама величајмо” на IV Међународном фестивалу камерних хорова у Крагујевцу (2001), хор је добио специјално признање, као и 2004. године за концерт под називом Херувимске пјесме у Српској цркви, а 2008. у Приједору на Међународном фестивалу „Златна вила“ награђени смо наградом за најбољу интерпретацију старог мајстора из области православне духовне музике.

.На Видовдан 2003.г. Друштво је у Београду учествовало на Првом сабору српских хорова дијаспоре и отаџбине, гдје је постало саоснивач и члан Савеза српских хорова. Културно-просветна заједница Србије додијелила је Друштву Изузетну Вукову награду за 2003. годину. Хор је био учесник Четрдесетих Мокрањчевих дана 2005. г. у Неготину. У септембру 2006. учествовао je на фестивалу ''Госпоински дани'' у Ваљеву. У оквиру прославе 170-годишњице Панчевачког српског црквеног певачког друштва, 2008. године, учествовали смо на фестивалу „Дани панчевачке музике“, те одржали концерте у Синагоги у Новом Саду.

О Новој години 2008. СПД «Јединство» је учествовало на сусрету младих хришћана Европе у Женеви (Швајцарска).

Јубиларна 2009. година била је испраћена низом манифестација и концерата широм Црне Горе и Србије, а у сјећању ће остати гостовања на Хидри (Грчка) и у Бечу у организацији Друштва српско-аустријског пријатељства. Централна прослава 170.годишњице одложена је за наредну годину, због смрти блаженопочившег Патријарха српског господина Павла.

Свечаном прославом 170-годишњицеДруштва, као и 200 година православног храма Св.Николе и 100 година Катедралног храма св.Николе у Котору отпочела је плодна 2010. година, која је испраћена турнејама Будимпешта-Праг-Братислава, те Сомбор и Београд, а у посебном сјећању ће остати посјете Дечанима и Пећи, као и Дубровнику и Пљевљима.

У 2011. години смо остварили смо врло запажену турнеју са концертима у Загребу, Бечу и Братислави. Посебно треба истаћи серијал од три концерта популарне музике, у организацији Генералног конзулата Републике Србије.

Годину 2012. су, поред редовних активности и концерата у Котору, Боки и Црној Гори, посебно обиљежили: Прослава Дана државности Републике Србије у Херцег Новом, Меморијално гостовање и наступи на Крфу, концерти у Дубровнику, Требињу, Пљевљима, Дечанима и Пећи, Фестивал „Град театар“ у Будви, Академија „100-год. Балканских ратова“...

Годину 2013. су, поред редовних активности и концерата у Котору, Боки и Црној Гори, посебно обиљежили: Прослава Дана државности Републике Србије у Херцег Новом, турнеје по сјеверној Италији и наступи у градовима Сибира, пјевање на освештању Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, Прослава 120-год. СПД „Јединство“ у Бања Луци, Свечана академија поводом 200-год. рођења Његоша“, јубилеји: 1700-год. Миланског едикта, 600-год. Манастира Прасквица у Паштровићима и 300-год. Цркве Св. Вазнесења у Топли код Херцег Новог, отварање Фестивала „Град театар“ у Будви.

Цјелогодишњи програм СПД „Јединство“ за 2014. укључен је у Прославу 175-годишњице рада и обстојања Друштва. Пјевали смо 28.06.2014. у Вишеграду на отварању „Андрић-града“. Централна прослава Јубилеја одржаће се средином октобра у Котору.

Диригент хора је ђакон Михајло Лазаревић (1971). Дипломирао је на Академији уметности у Новом Саду, а магистрирао ког проф. Даринке Матић-Маровић. Дириговањем се бави од 1992, а умјетнички је руководилац СПД “Јединство” од 1994. Професор је у Музичкој школи у Котору и Богословији Св.Петра Цетињског на Цетињу. Са овим хором остварио је значајне наступе и постигао високе резултате.

У оквиру Друштва дјелује и дјечји хор СПД «Јединство», са диригентом г-ђом Иваном Кривокапић.

Пјесмом срцу – срцем роду!

Везе са Цетињем

Везе са Дубровником

Период под Аустро-угарским царством

Которски црквени хор пјевао је на сахрани митрополита Петра I 1830. године. „Јединство“ је дочекало у Котору митрополита Петра II Петровића Његоша и испратило га у Русији 1850. године. Дочекан је и на повратку и испраћен на Цетиње. Међутим, због полицијске забране, Друштво није испратило на вјечни починак владику Рада, већ је то успјело само појединцима.

Приликом испраћаја посмртних остатака из Котора, трагично страдалог црногорског књаза Данила у августу 1860. године, „Јединство“ је имало намјеру да учествује и на његовом спроводу на Цетињу, али стигла је забрана окружног поглавара Дојмија. Поводом  четрдесетогодишњице представљења Светог Петра Цетињског, „Јединство“ је уочи Лучиндана 17.10.1870 пошло да се поклони његовим моштима. Исте вечери приређена је и сјајна забава у Цетињској читаоници за књаза, остале главаре и народ. Тада је први пут изведена црногорска химна компонована од „друштвеног капелника“ Антуна Шулца, а по ријечима пјесника  Јована Сундечића. „ И од тада она се пјевала и свирала као црногорска химна до нашег сретног народног уједињења“. (Прота ЈОВАН В.БУЋИН „ПРЕГЛЕД РАДА СРПСКОГ ПЈЕВАЧКОГ ДРУШТВА „ЈЕДИНСТВА“ У КОТОРУ ОД ГОДИНЕ 1839-1929“, Бокешка штампарија-Котор 1929. – стр. 21) За узврат књаз је Друштву поклонио 200 форинти у злату, диригенту Шулцу златни сат са посветом, и наредио је да се о државном трошку штампају родољубиве пјесме „Србобранке“, које је спјевао Ристо Милић,  „вриједни друштвени члан“. На Госпођиндан 1871. године Друштво је дало Академију у дворани женског института поводом крштења црногорског насљедника Данила. Друштво учествује 30.6. 1883.године на свечаности вјенчања кнегиње Зорке и књаза Петра Карађорђевића. Пјевало се и при спроводу кнегињице Марије 18.5.1885.године.

Међутим, како каже хроничар (Прота ЈОВАН В.БУЋИН „ПРЕГЛЕД РАДА СРПСКОГ ПЈЕВАЧКОГ ДРУШТВА „ЈЕДИНСТВА“ У КОТОРУ ОД ГОДИНЕ 1839-1929“, Бокешка штампарија-Котор 1929. – стр. 35): „...кад се је по Боки просуо глас да књаз води тајне преговоре с аустријским послаником Темелом, да своје наде полаже у Аустрију и кривим оком гледа на српску агитацију по Босни, подупрту из Београда, „Јединство“ одустаде од намјера, да на Мирково крштење пође на Цетиње...“.

Приликом крштења црногорског престолонасљедника Данила (20.11.1871) на Цетињу је изведена оперета „Ускрсеније“, по тексту  члана Риста Милића и композицији капелника Антуна Шулца.

Дана 21.10 1877. године приликом освећења новосаграђене Благовјештенске цркве у Дубровнику, „Јединство“ је са братским дубровачким друштвом „Слога“ пјевало при литургији и током литије, навече при вечери код браће Бошковића, а сутрадан на Академији коју је организовала „Слога“ у својим дворанама.„Ванредни дочек дубровачких Срба без разлике вјера, забиљежило је „ Јединство“ у својим аналима златним словима“. Друштво је требало гостовати у Дубровнику и 18.8.1881.године „гдје бијаше заказан велики збор српске омладине далматинске. Бијаше се окупио велики збор Србадије из свих крајева Далмације и Боке Которске, али влада забрани одржавање збора. Браћа се упознаше и на позив Бокеља кренуше  у засебној лађи да посјете српски Босфор. Српска омладина стиже у Котор 20.августа, гдје би са одушевљењем причекана“ (Прота ЈОВАН В.БУЋИН „ПРЕГЛЕД РАДА СРПСКОГ ПЈЕВАЧКОГ ДРУШТВА „ЈЕДИНСТВА“ У КОТОРУ ОД ГОДИНЕ 1839-1929“, Бокешка штампарија-Котор 1929. – стр. 39). (Остало је нејасно како иста влада није дозволила окупљање у Дубровнику, а дозволила је у Котору.) На Савиндан 1893.године прикупљао се приход за подизање споменика Ивану Гундулићу.

СПД „Јединство“ дјелује у пограничном мјесту, сједишту  аустријског генерала, православног епископа и католичког бискупа и то намеће високи ниво културног и манифестационог дјеловања. Пуно је празника и дочекивања високих гостију и самим тим много могућности за истицања или за пропусте. Поштујући државу и владара, редовно даје на овјеру друштвена правила и добија сагласност. Пјева у саборној цркви Светог Николе приликом посјете Његовог Величанства цара Јосифа I (3.5. 1875), на царев дан и на благодарењу поводом државних и династичких прослава и жалости.

Которски црквени хор пјевао је на сахрани митрополита Петра I 1830. године. „Јединство“ је дочекало у Котору митрополита Петра II Петровића Његоша и испратило га у Русији 1850. године. Дочекан је и на повратку и испраћен на Цетиње. Међутим, због полицијске забране, Друштво није испратило на вјечни починак владику Рада, већ је то успјело само појединцима.

Приликом испраћаја посмртних остатака из Котора, трагично страдалог црногорског књаза Данила у августу 1860. године, „Јединство“ је имало намјеру да учествује и на његовом спроводу на Цетињу, али стигла је забрана окружног поглавара Дојмија. Поводом  четрдесетогодишњице представљења Светог Петра Цетињског, „Јединство“ је уочи Лучиндана 17.10.1870 пошло да се поклони његовим моштима. Исте вечери приређена је и сјајна забава у Цетињској читаоници за књаза, остале главаре и народ. Тада је први пут изведена црногорска химна компонована од „друштвеног капелника“ Антуна Шулца, а по ријечима пјесника  Јована Сундечића. „ И од тада она се пјевала и свирала као црногорска химна до нашег сретног народног уједињења“. (Прота ЈОВАН В.БУЋИН „ПРЕГЛЕД РАДА СРПСКОГ ПЈЕВАЧКОГ ДРУШТВА „ЈЕДИНСТВА“ У КОТОРУ ОД ГОДИНЕ 1839-1929“, Бокешка штампарија-Котор 1929. – стр. 21) За узврат књаз је Друштву поклонио 200 форинти у злату, диригенту Шулцу златни сат са посветом, и наредио је да се о државном трошку штампају родољубиве пјесме „Србобранке“, које је спјевао Ристо Милић,  „вриједни друштвени члан“. На Госпођиндан 1871. године Друштво је дало Академију у дворани женског института поводом крштења црногорског насљедника Данила. Друштво учествује 30.6. 1883.године на свечаности вјенчања кнегиње Зорке и књаза Петра Карађорђевића. Пјевало се и при спроводу кнегињице Марије 18.5.1885.године.

Међутим, како каже хроничар (Прота ЈОВАН В.БУЋИН „ПРЕГЛЕД РАДА СРПСКОГ ПЈЕВАЧКОГ ДРУШТВА „ЈЕДИНСТВА“ У КОТОРУ ОД ГОДИНЕ 1839-1929“, Бокешка штампарија-Котор 1929. – стр. 35): „...кад се је по Боки просуо глас да књаз води тајне преговоре с аустријским послаником Темелом, да своје наде полаже у Аустрију и кривим оком гледа на српску агитацију по Босни, подупрту из Београда, „Јединство“ одустаде од намјера, да на Мирково крштење пође на Цетиње...“.

Приликом крштења црногорског престолонасљедника Данила (20.11.1871) на Цетињу је изведена оперета „Ускрсеније“, по тексту  члана Риста Милића и композицији капелника Антуна Шулца.

Дана 21.10 1877. године приликом освећења новосаграђене Благовјештенске цркве у Дубровнику, „Јединство“ је са братским дубровачким друштвом „Слога“ пјевало при литургији и током литије, навече при вечери код браће Бошковића, а сутрадан на Академији коју је организовала „Слога“ у својим дворанама.„Ванредни дочек дубровачких Срба без разлике вјера, забиљежило је „ Јединство“ у својим аналима златним словима“. Друштво је требало гостовати у Дубровнику и 18.8.1881.године „гдје бијаше заказан велики збор српске омладине далматинске. Бијаше се окупио велики збор Србадије из свих крајева Далмације и Боке Которске, али влада забрани одржавање збора. Браћа се упознаше и на позив Бокеља кренуше  у засебној лађи да посјете српски Босфор. Српска омладина стиже у Котор 20.августа, гдје би са одушевљењем причекана“ (Прота ЈОВАН В.БУЋИН „ПРЕГЛЕД РАДА СРПСКОГ ПЈЕВАЧКОГ ДРУШТВА „ЈЕДИНСТВА“ У КОТОРУ ОД ГОДИНЕ 1839-1929“, Бокешка штампарија-Котор 1929. – стр. 39). (Остало је нејасно како иста влада није дозволила окупљање у Дубровнику, а дозволила је у Котору.) На Савиндан 1893.године прикупљао се приход за подизање споменика Ивану Гундулићу.

СПД „Јединство“ дјелује у пограничном мјесту, сједишту  аустријског генерала, православног епископа и католичког бискупа и то намеће високи ниво културног и манифестационог дјеловања. Пуно је празника и дочекивања високих гостију и самим тим много могућности за истицања или за пропусте. Поштујући државу и владара, редовно даје на овјеру друштвена правила и добија сагласност. Пјева у саборној цркви Светог Николе приликом посјете Његовог Величанства цара Јосифа I (3.5. 1875), на царев дан и на благодарењу поводом државних и династичких прослава и жалости.